Cloud App Development: Prednosti razvoja aplikacija na Cloud-u

Razvoj aplikacija uz korišćenje cloud tehnologije već dugo predstavlja standard, kako za velike kompanije, tako i za različite startupove.

Potrebe krajnjih korisnika postale su vrlo specifične, a za njihovo zadovoljenje potrebne su aplikacije koje zahtevaju značajnu računarsku snagu, stabilnost i visok nivo sigurnosti osetljivih podataka. Da bi se obezbedilo nesmetano korišćenje aplikacija korisnicima na njihovim računarima, kompanije koriste cloud infrastrukturu i time se prevazilazi organičenost korisničkih uređaja i omogućava nesmetano korišćenje kompleksnih aplikacija.

Šta je Cloud App Development?

Cloud app development je proces stvaranja aplikacija koje koriste cloud infrastrukturu za skladištenje podataka, obradu informacija i izvršavanje logičkih zadataka. Ovaj pristup omogućava pokretanje aplikacija na bilo kojem računaru ili mobilnom uređaju, nezavisno od njihovih tehničkih specifikacija, sve dok postoji pristup internetu.

Programeri često koriste cloud servise kao što su IaaS, PaaS i SaaS jer pružaju infrastrukturu i alate koji olakšavaju proces razvoja i testiranja aplikacija.

Prednosti razvoja aplikacija na Cloudu

Prednosti razvoja aplikacija na cloudu su brojne, a neke od njih su:

• Efikasno upravljanje troškovima.

Cloud rešenja omogućavaju veliku uštedu jer eliminišu potrebu za ulaganjima u servere i njihovo održavanje. Umesto da kompanija kupuje skupu infrastrukturu i zapošljava tim ljudi koji će brinuti o serverima, sve to preuzima cloud provajder. Plaća se samo za onoliko resursa koliko se koristi, bez nepotrebnih fiksnih troškova. Ovakav način rada za posledicu ima smanjenje troškova, jednostavnije upravljanje resursima i više vremena za fokus na ono što je zaista važno, razvoj aplikacije i kreiranje korisničkog iskustva. Ovo je posebno bitno kod startupa jer niski početni troškovi razvoja mvp-amogu imati ključnu ulogu u njegovom uspehu u narednom periodu.

• Pojednostavljen proces razvoja aplikacija i brži razvoj.

Umesto komplikovanog podešavanja lokalnih servera i infrastrukturnih zahteva, aplikacije se sada mogu brzo postaviti i učiniti dostupnim korisnicima. Bez potrebe za složenim tehničkim podešavanjima, razvojni timovi mogu da se fokusiraju na funkcionalnost i korisničko iskustvo, dok se hosting, skaliranje i bezbednost prepuštaju cloud platformama. Rezultat? Brža isporuka, manji troškovi i lakše održavanje aplikacija, što znači da ideje mogu preći iz koncepta u realnost u rekordnom roku.

• Povećanje bezbednosti korisničkih podataka.

Mnogi podaci korisnika se čuvaju na različitim serverima. Ti podaci nekada znaju da budu vrlo poverljivi, kao što su lični podaci korisnika, podaci sa njihovih bankovnih kartica i sl. Dolazak tih podataka do osoba sa lošim namerama može da naškodi kako korisnicima, tako i vlasnicima aplikacije. Zbog toga je jako važno imati visok nivo sigurnosti podataka.

Na sreću, cloud platforme obezbeđuju sigurnosti korisničkih informacija različitim metodama, a one najčešće su: enkripcije podataka, kontrole pristupa i višefaktorske autentifikacije. Takođe, redovna ažuriranja bezbednosnih protokola smanjuju rizik od neovlašćenog pristupa i sajber pretnji.

• Jednostavan oporavak od gubitka podataka

Postoje različiti razlozi zbog čega može doći do gubitka podataka. Obično se to dešava prilikom prekida napajanja servera, fizičkog oštećenja servera, a u nekim slučajevima, ako bezbednost nije na visokom nivou, i zbog hakerskih napada. 

Najbolje bi bilo da se ovakve situacije i ne dese. Međutim ako dođe do toga, većina cloud platformi dolaze sa ugrađenim mehanizmima backup-a i oporavka od katastrofe. Ovi mehanizmi omogućavaju brzo vraćanje aplikacije u funkciju uz minimalne gubitke, i minimalno nezadovoljstvo korisnika aplikacija.

• Skalabilnost aplikacija

Korišćenje cloud tehnologija u razvoju aplikacija obezbeđuje benefite i developerima i to tako što im cloud omogućava da rade na istom kodu bez potrebe za slanjem fajlova ili manuelnom podešavanjem sistema.

Svi mogu istovremeno da pristupe projektu i da dele resurse. Testiranje i deployment su brži zahvaljujući automatizovanim CI/CD alatima, što smanjuje vreme od razvoja do produkcije i eliminiše probleme poput toga da aplikacija radi na jednom uređaju, a na drugom ne. Okruženje ostaje dosledno bez obzira gde se aplikacija pokreće.Umesto da troše vreme na postavljanje servera i infrastrukture, developeri mogu koristiti gotove cloud servise i fokusirati se na razvoj novih funkcionalnosti, što značajno ubrzava proces razvoja aplikacija.

Prednosti Cloud tehnologije za developere

Korišćenje cloud tehnologija u razvoju aplikacija obezbeđuje benefite i developerima i to tako što im cloud omogućava da rade na istom kodu bez potrebe za slanjem fajlova ili manuelnom podešavanjem sistema.

Svi mogu istovremeno da pristupe projektu i da dele resurse. Testiranje i deployment su brži zahvaljujući automatizovanim CI/CD alatima, što smanjuje vreme od razvoja do produkcije i eliminiše probleme poput toga da aplikacija radi na jednom uređaju, a na drugom ne. Okruženje ostaje dosledno bez obzira gde se aplikacija pokreće.

Umesto da troše vreme na postavljanje servera i infrastrukture, developeri mogu koristiti gotove cloud servise i fokusirati se na razvoj novih funkcionalnosti, što značajno ubrzava proces razvoja aplikacija.

Planiranje Cloud arhitekture

Planiranje arhitekture aplikacija može odrediti brzinu razvoja, skalabilnost i druge elemente koje su od velikog značaja. Zbog toga, treba razmisliti o dugoročnim ciljevima aplikacije i planovima njenog razvoja. Na osnovu toga se vrši i izbor arhitekture aplikacije na cloudu. Pogrešnim izborom arhitekture aplikacije može doći

Monolitna arhitektura: Velika aplikacija s mnogo povezanih funkcionalnosti, koja je relativno nezavisna od drugih sistema, predstavlja primer monolitne arhitekture. 

Ovaj tradicionalni model razvoja aplikacija jednostavniji je za implementaciju u poređenju s alternativama, ali mu nedostaje fleksibilnost. Kako aplikacija raste, održavanje i skaliranje mogu postati izazovni, jer svaka promena zahteva ažuriranje celog sistema.

Mikroservisna arhitektura: Mikroservisna arhitektura podrazumeva podelu aplikacije na manje, međusobno nezavisne komponente koje komuniciraju putem REST-a, API-ja ili drugih metoda, a organizovane su prema logici koju obavljaju. 

Ovaj pristup omogućava lakše održavanje, bržu nadogradnju i nezavisan razvoj pojedinačnih komponenti. Iako donosi veću fleksibilnost i skalabilnost, mikroservisna arhitektura može biti složenija za implementaciju, jer zahteva precizno definisane komunikacione protokole i upravljanje distribuiranim sistemima.

Serverless arhitektura: Ova arhitektura omogućava developerima da ne brinu o infrastrukturi aplikacije, poput baza podataka ili skladišta (storage), jer su ti resursi obezbeđeni od strane cloud provajdera poput AWS-a, Azure-a ili Google cloud-a. 

Serverless pristup smanjuje operativne troškove i omogućava bržu isporuku funkcionalnosti, ali može dovesti do zavisnosti od cloud provajdera (vendor lock-in) i povećanih troškova pri visokom obimu korišćenja.

Hibridna arhitektura: Kombinuje javni i privatni cloud, omogućavajući aplikacijama da iskoriste prednosti oba modela. Aplikacije koje koriste ovu arhitekturu obično čuvaju osetljive podatke na privatnim serverima zbog sigurnosti i regulatornih zahteva, dok ostale resurse skladište u Cloud okruženju radi bolje dostupnosti i skalabilnosti.

 Ovaj pristup omogućava veću kontrolu nad podacima, ali može povećati složenost upravljanja infrastrukturom.

Tehnologije za Efikasan Razvoj Aplikacija u Cloud Okruženju

Izbor pravih tehnologija za razvoj aplikacija na cloudu je od ključne važnosti za iskorišćavanje malopre navedenih prednosti ove tehnologije. Sve popularnija mikroservisna arhitektura, koja omogućava da aplikacija bude razbijena na manje delove, daje mogućnost developerima da za svaki deo aplikacije koriste tehnologije koje će dati najbolje rezultate kada govorimo o performansama aplikacije.

Za razvoj aplikacija na cloudu koriste se programski jezici poput Pythona, JavaScripta (Node.js), Jave, Go (Golana) i C# (.NET). Od frameworka se najčešće koriste React i Angular. Dok se za baze podataka koriste PostgreSQL, MySQL i MongoDB.

Kada pričamo o razvoju aplikacija na cloudu, ne smemo da ne spomenemo i kontejnerizaciju. Pod kontenjerizacijom se podrazumeva proces pakovanjanja koda, sa svim neophodnim konfiguracijama i implementiranim bibliotekama u kontenjere. Time se omogućava pokretanje aplikacija na različitim platformama, bez potrebe za dodatnim podešavanjima infrastrukture ili platforme na kojoj se aplikacija radi. Dva alata koji se najčešće koriste u ovom procesu su Docker i Kubernetes.Dok Docker obezbeđuje stabilno okruženje, Kubernetes, kao sistem za orkestraciju kontejnera, automatizuje njihovo upravljanje, skaliranje i balansiranje saobraćaja. Kombinacija ova dva alata omogućava stabilan, efikasan i skalabilan rad aplikacija u cloud okruženju, uz visoku fleksibilnost i dostupnost.

Zaključak:

Razvoj aplikacija uz pomoć cloud tehnologija donosi brojne prednosti, posebno za startupove, gde manja početna ulaganja mogu biti ključ uspeha. Veća skalabilnost i brži razvoj dodatno doprinose efikasnosti projekta.

Međutim, pravilna postavka arhitekture je ključna i loše implementirana rešenja mogu poništiti sve prednosti clouda. Zato je važno konsultovati stručnjake koji će znati kako da izbegnete očigledne – i ne tako očigledne – izazove i greške u dizajnu okruženja, kako bi aplikacija bila efikasna, bezbedna i isplativa.