Premda sve više organizacija prelazi na cloud, korišćenje on-premise sistema i dalje je deo IT strategije brojnih kompanija. Public cloud servisi, poput Software-as-a-service (SaaS) modela, donose prednosti sa aspekta skalabilnosti, fleksibilnosti i dostupnosti, ali i izazove po pitanju kompatibilnosti sa legacy aplikacijama i regulatorne usklađenosti. Stoga ne iznenađuje što se kompanije često odlučuju za hibridni pristup, koji podrazumeva kombinaciju različitih okruženja – lokalnog IT-ja (sopstvena infrastruktura ili privatni cloud) i javnog clouda.
Hibridni cloud vs. Multi-cloud: u čemu je razlika?
Na prvi pogled, reč je o terminima sa identičnim značenjem. Razlika, međutim, postoji. Hibridni cloud podrazumeva uparivanje privatne cloud infrastrukture, kao što je kompanijski data centar, sa jednim ili više javnih cloud servisa, uz korišćenje oba modela za realizaciju poslovnih ciljeva. Sa druge strane, multi-cloud okruženje čini više public cloud servisa. Ovo okruženje može (ali ne mora) da uključuje i komponentu privatnog clouda.
Upravljanje hibridnim cloudom
Za hibridni cloud moglo bi se reći da pruža najbolje od oba sveta: visok nivo kontrole, fleksibilnost u prilagođavanju IT resursa poslovnim potrebama, unapređenje infrastrukturnih performansi i optimizaciju IT troškova. Istovremeno, upravljanje različitim cloud okruženjima zahteva duboko poznavanje bezbednosnih, mrežnih i drugih aspekata. U nastavku pogledajte neke od najčešćih izazova u menadžmentu hibridnog clouda.
1. Integracija
Kreiranje kohezivnog okruženja izdvaja se kao jedna od glavnih prepreka u primeni hibridnog pristupa. Na ovom zadatku organizacije očekuju pitanja poput: koje aplikacije i sisteme da prebacite na cloud, a koje da ostavite na lokalnoj infrastrukturi? Kako da implementirate konzistentne procese i procedure? Na koji način da kreirate adekvatnu infrastrukturu za integraciju legacy sistema sa cloudom? Ovo poslednje je lakše reći nego učiniti, čak iako posedujete ekspertizu u oblasti clouda.
2. Upravljanje i nadgledanje različitih cloud okruženja
Većina javnih cloud provajdera nudi već ugrađene (native) alate za menadžment i monitoring, a neki od njih dostupni su kroz eksterne API (application programming interface) servise. Kompleksnost se sastoji u tome što ove alate treba integrisati sa on-premise funkcionalnostima koje se koriste za upravljanje i nadgledanje. Za kompanije je važno da dobiju jedinstven pregled svih cloud okruženja (takozvani single pane of glass) kako ne bi došlo do propusta u nagledanju. To, međutim, nije jednostavan zadatak, jer integracija public cloud servisa u postojeće suportne procedure iziskuje veliki napor, kao i ekspertizu.
3. Mrežna infrastruktura
Mrežna latencija jedan je od ključnih faktora koji utiču na performans sistema u hibridnom cloudu. Rečju, za efikasni hibridni cloud potreban je besprekoran dizajn mrežne infrastrukture. Neki od faktora na koje treba obratiti pažnju prilikom dizajna su propusni opseg (bandwith), upravljanje privatnim i javnim cloudom, zahtevi konkretnih aplikacija po pitanju skalabilnosti i čvrsta integracija – kreiranje unificirane multi-cloud mreže.
4. Bezbednost i usklađenost
Svaki transfer podataka unutar hibridnog cloud okruženja treba da se realizuje u skladu sa strogo definisanim procedurama kako bi se eliminisala mogućnost curenja podatka (data breach). S tim u vezi, potrebna je besprekorna koordinacija sigurnosnih mera unutar različitih cloud okruženja. Kao što smo već pisali, dužnost svakog cloud provajdera jeste da korisniku objasni na koji način se upravlja bezbednošću podataka. Pored toga, kompanije u određenim industrijama, poput bankarstva i osiguranja, imaju zadatak da ispune specifične regulatorne zahteve i propise za čuvanje i sigurnost informacija.
5. Optimizacija troškova
Manjak konzistentnosti između različitih okruženja može da dovede do fragmentiranih procesa, platformi i alata unutar organizacije. Dodatno, hibridni cloud zahteva multidisciplinarnu ekspertizu, stvarajući potrebu za novim ekspertima i nadogradnjom postojećih kompetencija. Rezultat je veći trošak posedovanja (Total Cost of Ownership – TCO). Sa druge strane, kompanije koje ne poseduju dovoljnu stručnost za upravljanje hibridnim cloudom su često “žrtve” propuštenih prilika za optimizaciju infrastrukture sa troškovnog aspekta.
Kako da dobijete maksimum od hibridnog clouda?
Efikasno upravljanje hibridnim cloudom iziskuje usvajanje dokazanih procedura i alata, koje možete primenti samostalno ili uz podršku specijalizovanog partnera.
- DevOps i Release Management – fokus na automatizaciji dev, test i produkcionih okruženja.
- Mapiranje aplikacija koje će se hostovati na cloudu i definisanje njihove vrednosti za korisnike, opcije integracije, opterećenja i druge faktore koji utiču na dostupnost ili performanse.
- Arhitektura – sa akcentom na portabilnosti zadataka (workloads)
- Agregacija servisa – objedinjen prikaz aplikacija i sistema koji su smešteni na različitim cloud okruženjima.
- Right-sizing – tačno određivanje resursa koje koristi svaka aplikacija i pokretanje na istanci koja najbolje odgovara potrebama aplikacije, a koja je pri tome najisplativija.
- Analitika – pregled svih cloud troškova
- Sigurnost – definisanje bezbednosnih zahteva on-premise i cloud okruženja, primena alata za upravljanje identitetom i pristupom, kontinuirano nadgledanje.